Електрична енергија се у Босни и Херцеговини производи и користи преко 115 година. Прва електрична централа изграђена је 1888. године на руднику угља Зеница, седам година послије пуштања у погон прве изграђене електричне централе у свијету - Њујорк 1881. године. Због привредне неразвијености процес електрификације у Босни и Херцеговини одвијао се спорије у односу на електрификацију развијених европских земаља. Крајем 1919. године у Босни и Херцеговини је било електрифицирано свега 1,1% насеља. У 1945. години електричну струју имало је 16 % насеља, а у 1980. години 93 % насељених мјеста. Производња електричне енергије у 1945. години достигла је ниво од 65 милиона kWh. У 1992. години остварена је производња од 13,7 милијарди kWh, а у 2002. години је произведено 10,8 милијарди kWh електричне енергије. Обим потрошње електричне енергије износио је у 1945. години 55 милиона kWh, у 1991. години 10,6 милијарди kWh, а у 2002. години 9,8 милијарди kWh.

Упоредо са електрификацијом Босне и Херцеговине и растом употребе електричне енергије, развијале су се потребе за повезивањем електричних централа и центара потрошње електричне енергије преносном мрежом. Развијани су капацитети и повећаван напонски ниво објеката и постројења за пренос и трансформацију електричне енергије. Значајнији далеководи за пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини почињу да се граде почетком 20-тих година прошлог вијека на напонима 5 kV, 6 kV и 10 kV. Први далеководи 10 kV напона изграђени су на потезима ТЕ Сарајево - Илиџа и ТЕ Крека - Тузла. Даље, изградња првих далековода виших напонских нивоа преносне мреже у Босни и Херцеговини повећавала се сљедећом динамиком.

Прва фаза: Од 1920 до 1948. године за пренос електричне енергије користе се објекти и постројења на напону од 5 kV, 6 kV, 10 kV, 30 kV и 35 kV. То су били углавном неповезани објекти који су кориштени за пренос електричне енергије у оквиру зона регионалне електрификације.

Друга фаза: Од 1948 до 1958. године, за пренос електричне енергије користе се мреже на напонима 35 и 110 kV. У овој фази, преносном мрежом се интензивно шире и повезују зоне регионалне електрификације. Повезују се електричне централе и синхронизује се кориштење њихових капацитета. Стварају се технички услови за поуздано снабдијевање центара потрошње електричне енергије на цијелом подручју Босне и Херцеговине и обликује се електроенергетски систем Босне и Херцеговине.

Трећа фаза: Од 1958 до 1976. године капацитете мреже за пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини чине објекти 110 и 220 kV напона. Далеководи и трансформаторске станице се граде по усвојеној јединственој техничкој концепцији и захтјевима њиховог функционисања у електроенергетском систему Босне и Херцеговине. Врши се повезивање са преносним мрежама других електроенергетских система бивше Југославије и стварају технички услови за поуздан пренос произведене електричне енергије, потребан увоз, транзит и извоз електричне енергије.

Четврта фаза: Од 1976 до 2002. године преносну мрежу у Босни и Херцеговини чине објекти и постројења 110 kV, 220 kV и 400 kV напона. Ове мреже су грађене по јединственој техничкој концепцији и функционалним захтјевима електроенергетског система Босне и Херцеговине. У преносне објекте и постројења уграђивана је савремена - енергетска, заштитна, мјерна, сигнална, телекомуникациона и друга опрема. Образован је потребан стручни кадар и стварани други услови за успјешно функционирање преносне мреже у електроенергетском систему Босне и Херцеговине.

Пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини је обликован као посебна електропривредна дјелатност половином 50-тих година прошлог вијека. Дана 17. јуна 1953. године Рјешењем Републичког извршног вијећа НР Босне и Херцеговине основано је Електропривредна компанија за пренос електричне енергије Електропренос са сједиштем у Сарајеву. Предмет пословања био је пренос електричне енергије, пројектовање, изградња, одржавање и развој преносне мреже у Босни и Херцеговини. Са почетком пословања Електропреноса први пут се у Босни и Херцеговини формира посебна цијена преноса електричне енергије и пренос електричне енергије обликује као посебна електропривредна дјелатност.

Прво значајније језгро 110 kV мреже у Босни и Херцеговини формирано је 1954. године. То језгро чинила је мрежа од 480 km далековода 110 kV и пет трансформаторских станица 110/35 kV. Изградњом ових далековода и трансформаторских станица повезане су ХЕ Јабланица, ХЕ Јајце И, ХЕ Јајце ИИ, ТЕ Какањ и ТЕ Зеница. Извршено је спајање у јединствену функционалну цјелину већ великих регионалних електричних мрежа Централне Босне (Сарајево, Зеница, Травник, Какањ, Бугојно, Јајце, Горажде, Фоча...), Сјевероисточне Босне (Тузла, Добој, Брчко, Бијељина, Зворник, Власеница...) и Херцеговине (Мостар, чапљина, Јабланица,...).
У саставу ових регионалних електричних мрежа радиле су новоизграђене јавне централе ХЕ Богатићи, ХЕ Месићи, ХЕ Власеница, ТЕ Бановићи и индустријске електране у Блажују, Лукавцу, Фочи, Босанском Броду и Маглају. Јединствено функционисање повезаних електрана и електричних мрежа омогућила је изградња и почетак рада диспечерског центра. Тако је 1954. године почео успјешно да функционише електроенергетски систем Босне и Херцеговине.

Током протеклих 50 година, од формирања Електропреноса, капацитети мреже за пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини развијани су врло динамично. То се прегледно види из података у табели бр. 1.

Табела бр. 1: Развој мреже за пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини од 1954 до 2002. године.

Током ратних догађаја у Босни и Херцеговини, од 1992 до 1995. године дошло је до великих оштећења и разарања објеката и постројења преносне мреже. Због тога је у њену санацију и ревитализацију било потребно уложити велики рад и инвестициона средства. Један дио капацитета преносне мреже, међутим, још није саниран и не користи се.
Динамичан развој капацитета преносне мреже у Босни и Херцеговини у протеклих 50 година, апсорбовао је обимне инвестиције. То се прегледно види из података у табели бр. 2.

Табела бр. 2: Инвестиције у развој преносне мреже у Босни и Херцеговини

Просторни размјештај далековода и трансформаторских станица преносне мреже 2006. даје се на карти електроенергетског система Босне и Херцеговине.

У развој преносне мреже у Босни и Херцеговини најинтензивније се инвестирало у периоду од 1975 до 1983. године када је реализован познати програм изградње 400 kV мреже.

Организација дјелатности преноса електричне енергије у Босни и Херцеговини мијењала се упоредо са промјенама привредног система и еволуцијом организације електропривреде. Крајем 2002. године у дјелатности преноса електричне енергије егзистирале су три Електропријеносне организације - Електропренос Сарајево предузеће за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије у саставу Електропривреда Босне и Херцеговине Сарајево; Електропренос Бања Лука - Зависно државно предузеће за пренос електричне енергије у саставу Јавног матичног државног предузећа за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије Електропривреда Републике Српске и Електропријенос Мостар у саставу Јавног предузећа за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије Електропривреда Херцег - Босне Мостар.
Усвојеним законом о преносу, регулатору и оператеру система електричне енергије у Босни и Херцеговини 2002., створене су претпоставке за оснивање јединствене Компаније за пренос електричне енергије што је и учињено Законом о оснивању компаније за пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини 2004., те је компанија Електропренос/Електропријенос Босне и Херцеговине, а. д. Бања Лука са сједиштем у Бањалуци регистрована код Министарстава Правде Босне и Херцеговине 01. 02. 2006., рјешење број 08-50.3.-01-4/06., и започела са својим радом.
Циљ организовања јединствене Компаније за пренос електричне енергије је стварање услова за функционисање и развој тржишта електричне енергије и стабилан и рационалан пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини.